Poceci zaštite od štetnih insekata datiraju krajem XVII (nikotin) i tokom osamnaestog veka i devetnaestog veka (naftna ulja, naftalin...). Razvoj insekticida usko je vezan za brojna otkrica u hemiji i nagli industrijski razvoj u pojedinim zemljama kao Nemacka, Engleska, SAD u periodu poslednjih decenija XIX veka (neorganska jedinjenja na bazi fluorida, zatim olovo-arsenat) i prvih decenija XX veka. Napretku razvoja proizvodnje insekticida doprineo je i brz razvoj vojne industrije.
Jedan do najznacajnijih i najpoznatijih insekticida, DDT, iz grupe aromaticnih ugljovodonika, sintetisan je 1874. godine, njegova insekticidnost dokazana 1939. godine, a uveden je u proizvodnju 1942. Piretroidi, karbamati, organofosfati se razvijaju pedesetih i šezdesetih godina XX veka, a poslednjoj deceniji i neonikotinoidi.
Prema nacinu delovanja insekticidi se dele na kontaktne (deluju na mestu dodira odnosno, kontakta s insektom ili biljkom), digestivne ili utrobne (insekticidi koji nakon dospevanja u probavne organe manifestuju svoje delovanje), inhalacione (insekticid koji deluje svojom gasovitom fazom nakon udisanja), repelentne (odbijaju izvesne štetocine), regulatore rasta i razvoja insekata (uticu na metabolizam gajenih biljaka ubrzavanjem, usporavanjem ili modifikovanjem pojedinih fizioloških procesa).
Prema nacinu primene insekticidi mogu biti insekticidi za primenu preko zemljišta, za zimsko tretiranje vocaka i vinove loze, zatim insekticidi za tretiranje semena, rasada i sadnog materijala, insekticidi za folijarno tretiranje biljaka, potom insekticidi za suzbijanje štetnih insekticida i grinja u skladištu, insekticidi za tretiranje drveta- trupaca i drvne grade.
U okviru ove grupe, razvili su se podgrupe akaricidi (suzbijanje grinja), limacidi ili moluskocidi (suzbijanje puževa), rodenticidi (suzbijanje glodara), kao i uskospecijalizovane grupe “aficidi” (suzbijanje vaši).
Kod primene insekticida, kao i drugih pesticida, od presudnog znacaja je primena preparata sa razlicitim mehanizmom delovanja kako ne bi došlo do pojave rezistentnosti. Zbog toga je važno poznavanje pripadnosti odredenog preparata hemijskoj grupi i njihovno pravilno smenjivanje.
.jpg)
