Osnovno djubrenje obavlja se pred osnovnu obradu zemljista sa ciljem da se fosfor i kalijum nadju u celom oranicnom sloju, da bi ih korenov sistem mogao usvojiti s obzirom na to da se slabo krecu u zemljistu. Djubrenje predstavlja znacajnu agrotehnicku meru jer utice na povecanje prinosa preko 30%. Osnovnim djubrenjem se u zemljiste unosi azot, fosfor i kalijum bilo preko stajnjaka ili mineralnog djubriva.
Azot je pokretac rasta biljaka jer je sastavni deo proteina, enzima, hlorofila i drugih delova biljke. Azot utice na rast lisne mase i stabla cime se povecava fotosinteza i produkuje veci prinos. Biljke ga zahtevaju tokom cele godine.
Fosfor utice na razvoj korenovog sistema i reproduktivne organe kod biljaka. Biljke ga usvajaju u najranijim fazama razvoja. Povoljno utice na otpornost biljaka prema niskim temperaturama, bolestima i poleganju.
Kalijum utice na fotosintezu i metabolizam kao i transport i nakupljanje ugljenih hidrata u plodu. Pojacava otpornost biljaka prema niskim temperaturama i bolestima. Vec u septembru pocinje predsetveno oranje, a nakon setve osnovna obrada zemljista za prolecne kulture. Radi toga treba obezbediti i uneti NPK djubrivo zajedno sa osnovnom obradom zemljista.
Stajnjak se takodje mora uneti u zemljiste sa osnovnom obradom tokom jeseni, da bi se razlozio nezgoreli deo stajnjaka od strane bakterija. Bakterije razlazuci celulozu i pektin koriste azot iz zemljista sto moze dovesti do debalansa azota. Ukoliko se stajnjak unosi u prolece debalans azota se javlja u toku vegetacije sto dovodi do umanjenja prinosa.
Azot se nalazi u amidnom, amonijacnom i nitratnom obliku. Nitratni oblik se najbolje usvaja i treba ga unositi u fazi vegetacije.
Fosfor i kalijum se slabo krecu u zemljistu pa se pri osnovnoj obradi unose u ceo oranicni sloj gde ulaze u zemljišni rastvor odakle bivaju iskoristeni korenovim sistemom biljaka. Agrohemijskom analizom zemljista utvrdjuje se sadrzaj hranljivih materija u zemljistu, te na osnovu planiranog prinosa se moze dati preporuka za kolicinu i vrstu mineralnog djubriva koje treba uneti u zemljiste. S obzirom na to da je kod malo poljoprivrednih proizvodjaca izvrsena analiza zemljista te da je sadrzaj humusa i hranljivih elemenata zbog racionalnog djubrenja smanjen, pri djubrenju je potrebno uneti one kolicine hraniva koje se prinosom iznose.
Na parcelama gde ce se proizvoditi psenica potrebno je djubriti sa 300 do 400 kg NPK djubriva 8:24:16 ili slicnog po ha. Za optimalan razvoj psenice potrebno je da ima 40 do 50 kg azota po hektaru do prihrane i oko 80 kg fosfora.
Kukuruz ima ogromnu masu zrna i kukuruzovine, radi toga je pri osnovnom djubrenju potrebno uneti oko 400 kg NPK djubriva 8:16:24.
Suncokret razvija dubok korenov sistem koristi hranljive elemente iz dubljih slojeva zemljista, ali se mora djubriti sa oko 350 kg NPK djubriva 15:15:15.
Za secernu repu pored 2 do 3 vagona stajnjaka pri osnovnoj obradi je potrebno uneti 600 do 800 kg NPK djubriva 8:16:24.
I ako soja koristi azot preko kvrzicnih bakterija pri osnovnoj obradi mora se uneti 300 do 350 kg NPK djubriva 8:16:26.
.jpg)
