w w w . d r a g o lj . n e t
Kukuruz (lat. Zea mays) je jednogodisnja biljka poreklom iz Srednje i Juzne Amerike. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta i sorti.
Istorija
U Evropu su kukuruz doneli spanski i portugalski istrazivaci 1493. a po nekim izvorima i 1535. Na Balkan je stigao u 17. veku.
Upotreba:
Upotrebljava se za ishranu ljudi i domacih zivotinja i za industrijsku proizvodnju.
Mlevenjem zrna kukuruza (slicno kao sto se melje psenica - zito) dobija se brasno (kukuruzno brasno). Od kukuruznog brasna ili mesanjem sa psenicnim brasnom se za ljudsku ishranu priprema: hleb, proja, kacamak, kolaci i drugo pecivo .
Od kukuruza se dobija skrob koji se koristi u razne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) koji ima razlicitu primenu u medicini i farmaciji.
Od klica izvadenih iz zrelog kukuruza spravlja se vrlo hranljivo i lekovito ulje (Maydis oleum) veoma bogato gliceridima nezasicenih masnih kiselina (linolne, oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmasterol); sadrži i liposolubilne vitamine (posebno vitamin A).
U kukuruznim klicama ima oko 28% masnog ulja, 1% lecitina, inozitofosforne kiseline, belancevina, gvanidina, glutamina, secera i drugih bioloski vrlo vaznih materija, zbog cega se klice cene kao veoma jaka, koncetrovana hrana.
Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grozdani secer. Kukuruzna svila sadrzi hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, etericna ulja, secer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.
Interesantno je da se kukuruzna svila, uz ostale sastojke koristi za pravljenje cigareta protiv bronhijalne astme.
Copyright by DRAGOLj Aleksandrovo 1995-2014 Site design: Sava Milivojev Conka
.jpg)
