w w w . d r a g o lj . n e t
Psenica (lat. Triticum) je biljka koje se uzgaja sirom sveta. Globalno, ona je najvaznija zrnasta biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i druga je na lestvici ukupne proizvodnje prinosa zitarica odmah iza kukuruza; dok je treca pirinac.
Istorija
Poreklom je iz jugozapadne Azije iz oblasti poznate kao plodni luk. Istrazivanja su pokazala da je najverovatnije mesto odomacivanja psenice Dijarbekir u Turskoj. Sirenje uzgoja psenice van plodnog luka pocelo je tokom neolitskog perioda, da bi se pre 5000 godina mogla naci u Etiopiji, Indiji Irskoj i Španiji. Milenijum kasnije stigla je i u Kinu. Pre 3000 godina upotreba plugova koje su vukli konji povecala je proizvodnju zitarica koja je nastavila da raste usled upotrebe modernijih masina i metoda kao i prosirivanja obradivog zemljista.
Privreda
Psenicna zrna se klasifikuju prema osobinama zrna za namenu na trzistu proizvoda. Kupci psenice upotrebljavaju klasifikacije da im pomognu pri odluci koju psenicu kupiti, jer svaka klasa ima svoju upotrebu. Proizvodaci psenice odreduju koje klase su najprofitabilnije za proizvodnju u odredenom sistemu proizvodnje.
Psenica je siroko uzgajana jer daje dobar prinos po jedinici povrsine, dobro raste i u umereno kratkim sezonama i daje visoko kvalitetno brsno koje se koristi u pekarstvu. Hleb se uglavnom pravi od psenicnog brasna, ali i od drugih zitarica kao sto su raz i zob. I mnoge druge vrste hrane se izraduju od psenicnog brasna, sto rezultuje velikom potraznjom za zitaricama cak i u zemljama sa znatnijim viskom hrane.
Psenicna zrna su glavni prehrambeni proizvod koji se koristi za dobijanje brasna za hleb, kolace, testenine itd; i za fermentaciju u proizvodnji piva, alkohola, votke i biogoriva. Ljuska zita koja se odvaja pri izradi brasna naziva se mekinja. Psenica se sadi na odredenom prostoru kao krmno bilje, a i slama se moze koristiti kao hrana za stoku ili kao gradevinski materijal za izradu krovova
Copyright by DRAGOLj Aleksandrovo 1995-2014 Site design: Sava Milivojev Conka
.jpg)
